Ја желим да се захвалим, да се захваљујем сваког минута за све, што ми је дао Господ. Ја желим да Му принесем моју мизерну захвалност, служећи Му и Његовој страдалној деци.
Велика Књегиња Јелисавета
У Богу човек задобија пуноћу, престаје да размишља по малим земним мерилима, он већ живи у вечности. Тајанствена светлост Васкрса осветљава пут човеку који иде за Христом. Носитељка вечности, Христова љубав, безгранично се даје на службу другима.
Своја распршена чеда – људе, који желе да себе посвете делима милосрђа – Господ сабира заједно. На тај начин је Божијим Промислом у Минску било створено православно Сестринство у част Свете преподобномученице Велике Књегиње Јелисавете. Рад сестара – је апостолски. Оне доносе светлост и топлину тамо где је све прожето и унакажено жалошћу, тугом, очајањем и Господ Својом Љубављу умива, освећује и чисти душе, обогаљене грехом. Сваки човек је – по лику Божијем, у сваком човеку постоји добро, само што је оно често прикривено дебелим слојем муља сујете.
Покајавши се и осазнајући своју сличност са Богом, човек може да засија, да постане свет. Призвање сестара – је да му помогне да сусретне Бога, који воли, милује, прочишћава...
Православно Сестринство, које је као своју небесну покровитељку изабрало св. преподобномученицу Велику Књегињу Јелисавету, основано је 1996. године. Главни правац служења сестара је – духовна помоћ људима.
У данашње време Сестринство се брине о болесницима у Републичкој клиничкој психијатријској болници, психо-неуролошком интернат Бр. 3. за одрасле, Дому-интернату за децу са особеностима у психо-физичком развоју, туберкулозном диспанзеру који се налазе у предграђу Новинки. Сестре се такође брину о болесницима градске клиничке болнице Бр. 2, интернату за децу заосталу у психичком развоју Бр. 7. и центру за рехабилитацију деце са психонеуролошким болестима у Минску. Поред села Лиса Гора (Ћелаво Брдо – прим. прев.), неких 30-так километара од манастира, налази се подворје, у коме су нашли нови живот и сусрели Бога људи које је овај свет одбацио: бивши бескућници, пропалице и одбачени.
Понека је тешко видети да резултати још увек нису као што бисмо желели, али се сестре труде да стално имају на уму, да треба служити и сејати, не очекујући брзе плодове и награде.
При коришћењу материјала са сајта обавезано је ставити прелаз на сајт obitel-minsk.by.
Св. прмц. Елисавета
